Halo!
Recimo, da usporedim penjačku stazu na Raduhi, ova na Rogatec bila mi definitivno mnogo teža jer tu imaš samo 4 klinca (mislim i ništa više), ostalo moraš slobodno penjati, za mene bilo to prilično naporno i zahtjevno (ne piše uzalud vrlo zahtjevna staza), jer penješ preko vrha stijene - mali greben, nemaš mogućnosti za neko osiguranje, tako da ruke i noge one te sigurno vode ili vuče dalje. Ako uvećaš fotku Rogača, mi s mužem preplezali 1. i 2. vrh, zatim je predložio da se vratimo jer smo došli do mjesta gdje bi na malom klisku zdrsala dolje. Ponekad je pametno odustati. Ali kad smo se penjali gore razmišljala sam ... ovim putem se ne vraćam više..., ali nije bilo druge nego natrag. Put je bio još naporniji jer se mogućnost zdrsa jako povećala. Tko bi mislio da takva mala gora nudi toliko zamki.
Ponekad juriš bezglavo gore..., dobro da i nekad odustaneš. Ako kažem da smo s mužem lani prošli Karavanke, osvojili dosta dvotisućaka u Kamniško-Savinjskim Alpama, ovaj Rogač bio mi najgori. Vjerojatno ljeti ili bez snijega drugačije, možda lakše. Također u vodiču Sidarta (izdavača) pročitala da odvraćaju zimski uspon. Toliko za razmišljanje, svatko po svom! I sretno!