|
| peter212. 01. 2014 19:19:00 |
U nizu bohinjsko-tolminskih planina Gradovec s 1692 metara nadmorske visine svakako nije baš markantna planina. U sjeni višeg Velikog i Malog Raskovca prilično je neprimjetan. Nekako kao Lišču kraj Crne prsti mu se događa očita nepravda, jer su pogledi na bohinjsku stranu baš čudesni
S obzirom na ovogodišnje čudne vremenske uvjete (očito je i na tim visinama jako padala kiša) moram turu opremiti velikim uskličnikom, jer je pristup trenutno dosta zahtjevan
Od Ribčevog laza pa sve do parkirališta za planinu Suhu cesta je potpuno suha. Midva smo se vozili još dobro kilometar, do sljedećeg raskrižja. Tamo je počeo snijeg, zapravo više led.
Do planine Poljana smo stigli bez krpelja. Snijega nije puno (oko pola metra), ali je s visinom sve ledeniji. Prema Gradovcu smo krenuli stazom koja vodi na Glin, ali je bila tako ledena (osojna strana), da smo odustali  . Iznad Poljane smo se popeli prema koti Rovnik, koja leži između Poljane i Gradovca. Srećom su zubi na krpljama dobro držali i išlo je sasvim ok. Kota Rovnik bila je opet čisti živi led , pa se žena odlučila ne ići dalje. Ja sam s krpljama onda tražio što blaže i prisojne prilaze prema Gradovcu. Posljednji greben prema vrhu bio je jako strm, što je uzrokovalo da sam se nekoliko puta zario u prekriveno rušje  . Toga ima na Gradovcu svuda puno i ljeti pristup jako otežan.
Na vrhu sam uživao u lijepim pogledima, napravio par snimki i vratio se istim putem prema Poljani. Od tamo zajedno natrag do auta.
Na cijeloj turi nismo sreli nikoga, samo par medvjeđih tragova
Slike:
http://www.petersfoto.si/thumbnails.php?album=datebrowse&date=2014-01-12
http://www.petersfoto.si
 1
| (+3) |  | |
|
|
|
Za objavu komentara morate se prijaviti:
Ukoliko još nemate korisničko ime, morate se prvo
registrirati.