Sva tri vrha još nisu spojena u jednoj temi, ako admin misli da je suvišno, neka samo premjesti.
----------
Start 6.30 kod Savice i nikoga nigdje. Put do Lanževice mimo Bogatinskog sedla prolaziv bez zimske opreme. Par snježnih polja ne predstavlja problema. Gore sam 9.45 i ostanem do 10.00, u 11.00 stojim na Bogatinu. Na Bogatin sam išla od sedla malo po svom, pa onda po grebenu, jer je po sredini jedno snježno polje. Pripremila sam čegrtaljku, ali sam je samo malo dotakla zemlje. Dakle, put je prolaziv bez zimske opreme, malo opreza ispod vrha, i bit će ok. Tek tu vidim prve ljude - skupinu pješaka koji se penju na Bogatinsko sedlo. Nastavljam prema Mahavščku, pred vrhom malo eksperimentiram s čajem i snijegom. Zmanjkala mi je voda, put je bio još dug, pa sam stavila snijeg u čaj da barem malo količina poraste
. Na Mahavščku 11.30. Oko 12.00 spustila sam se prema Komni preko pl. Govnjač i tu se tek stvarno počelo
. Na putu od Mahavščka do planine izmjenjuje se suha staza - zasnjegovana staza, treba prijeći par snježnih polja koja nemaju sigurnog izlaza i potrebna je čegrtaljka. Dereze sam imala sa sobom, ali sam se spustila samo s čegrtaljkom. Ali to je bilo ok. Iznad pl. Govnjač vodi jedna staza na planinu desno (prečica) i jedna lijevo (sve unaokolo). I naravno ja promašim prečicu i plazim se onom stazom sve unaokolo. Markirana je, ali nije održavana i bila sam već tu potpuno prašnjava, pa još čegrtaljka se non-stop zapinjao u rušlje. O vodi i coca-coli sam već sanjala od Mahavščka nadalje. No, u svakom slučaju nekako izađem iz one zarasle stazice na planinu i sjetila sam se od zadnjeg izleta s Bogatina i Mahavščka, kad smo išle s kolegicom, da je od pl. do Komne negdje 30 minuta. Motivacija naravno raste, kad naravno
pri razmišljanju o istraživanju (rekla sam si, moram nešto drugo misliti, samo ne vodu, jer sam bila žeđna kao ...) promašim direktni odcep za Komnu i idem lijepo prema Voglu. Pa hodam pa hodam pa nakon kojih 15 minuta vidim da se put ništa ne okreće (koliko se baš može vidjeti iz tog rušlja van, kad ionako vidiš samo zeleno pred sobom, pa gore nebo
). Ništa, na karti vidim da je sljedeći odcep za malo, put do odcepa zarastao rušljem, pa sam bila već dvostruko prašnjava, pa još smolu imam sad na hlačama. No, na odcepu kao da smo se dogovorile sretnem dvije dame koje su malo skrenule i također se vraćale na Komnu. Al što vidim napisano na tabli - Komna 3/4 sata.
No, ta staza pa onda prava džungla
i tko me poznaje, zna da ja u planinama najviše mrzim to da se moram probijati kroz neke džungle. Rušlje mi još ne ide toliko na živce, koliko to da me biljke stalno dodiruju ili ja njih. Molim da se sad opet netko ne ljuti na ovo, pa volim brzu, odlučnu hodanju po očišćenoj stazi, ne ono kad se moram plaziti, pa penjati ispod pa iznad biljaka - to stvarno ne volim. Važno da nije bilo 3/4 sata, nego sam u 14.00 za šankom s vodom i Coca-Colom, jer inače ljeti ne svraćam u koće. Malo smo se još s damama rozmijenile, pa sam onda kod auta u 15.25. Ta dva neprozvoljna skretanja su mi uzela sigurno 45 min do 1 sat. Ma, svejedno se stalno nešto učimo.
Ljep izlet, ponovite kružnu stazu s čegrtaljkom i uzimajući u obzir sve odcepe koje ja nisam
, Lanževica pa put produžuje za u prosjeku 2 sata.