| ljubitelj gora22. 02. 2013 22:50:50 |
@VanSims: Nije bila glupost, bila bi da sam poznavao put, ali sam se skoro uštel misleći da neće biti teško. Dan prije toga sam s jednim otišao po Via della Vita i prešao sve Ponke te spust još po ferrati s Visoke Ponke, bio je izazov, ako sam prethodni dan mogao prijeći sve te Ponke onda je i ova ferrata na Mangart prošla, prvi dio još nije bio toliko ozbiljan, prvo preko jedne rupe zatim desno preko jednog jednostavnog skoka. Tamo sam sreo prve planinare i pitaju me nisi li se bojao, otišao sam dalje. Ali put postajao sve zahtjevniji, osobito zadnji dio kad put postane potpuno zračno, skobe i okomiti uspon tamo me bilo stvarno jako strah, ali natrag nisam mogu, naprijed nije bilo daleko. Kakvi pogledi od ostalih planinara . Mislim postavio barem rekord u brzinskom usponu preko ove ferrate jer s opremom neki su bili tek na 2/3 puta kad sam ih gledao s ruba dolje a svi su startali prije mene.
Još nekoliko rečenica za moj prvi uspon na Triglav 2010. Prošao je bez većih problema, start iz Krme mimo Planike, na Planiki sam iznenađeno gledao gore kako se penju planinari, malo sam se bojao ali drugi su mi rasterali strah i davali dodatnu volju za dostizanje vrha Triglava. U koloni konačno dođem na vrh, hura konačno i tako sam ostale zamolio sad mi je uspelo solo izvesti, povratak je bio preko Planike ali sam otišao prema Kredarici. Neki hrvatski planinari išli su preda mnom i neki za mnom, tamo me bilo jako strah, nije uzalud put jako zahtjevan označen. Ali drugi prisutni su mi davali volju, sigurnost da zajedno savladamo taj spust i uspješno smo. Konačno dođem na Kredaricu prvi put tamo 2010. Čekao me samo još spust u Krmu i tako sam završio turu bez većih problema, sav sretan rekao roditeljima doma da sam bio na Triglavu. Ako danas pomislim na Triglav radije bih išao noću na vrh gledat izlaske sunca. Bio sam na vrhu 8x ali sam hodio i druge brežuljke.
Još malo o prošlogodišnjem usponu na Kukovu špicu i Škrnataricu krajem ožujka. Na Facebooku smo se dogovorili da idemo zajedno na Kukovu špicu. Bio je određen datum, vrijeme, izlazna točka i tako nas se sakupilo na startu 19 planinara. Ja sam bio više otraga, bila je tama, put ide malo tamo malo ovamo cik cak uglavnom, meni se više svidjelo uzimati prečice. Više sam polako sve pretekao, malo čekao i nisam dočekao sve, odlučio sam nastaviti na vrh. Na vrhu se odmorimo zatim se dogovorimo tko ide na Škrnataricu, nismo svi bili za akciju ali ipak nas se nekoliko odlučilo za teži vrh. Grapa, kamin III to nas je čekalo, ostali se spuste niže gdje ponovno nataknu dereze (prije smo ih imali za prelazak snježnog polja), nataknu pojas, ja sam otišao direktno do grape i gore do sedla. Kad ostali dođu prvi se popne gore da varuje ostale, ja za njim bez varanja, da pao bi bio gotov. To popnem, ostale se varaju. Nazad potreban spust s konopom i reversom ali sam totalno polomio spust, najmanje iskustva za spuštanje. Pred nama bio samo spust u dolinu. Zašto sam ovo napisao, zbog toga jer kad se dogovaramo za zajedničke ture pravila su potpuno drugačija, nemoj raditi gluposti, nemoj pretekao, slušaj druge i nešto se od njih nauči, razumij ih i posveti im se, ono što oni kažu to vrijedi, nikako ne raditi po svom i ako nisi siguran za uspon pričekaj niže ali jebat ga išao sam kad mi je pao u krilo i to je greška. Ideš sam u planine i ideš tad kad ti paše. Prošle godine smo otišli na Veliki Oltar i otišli kako se ide zajedno u planine.
| (+1) |  | |
|
|